Pravilno održavanje bazenske vode

Voda u bazenu je izložena različitim spoljnim uticajima: upadanju lišća, trave, insekata i ostalih nečistoća iz neposredne okoline. Pored toga kupači u vodu unose različite mikroorganizme (oko 50 miliona samo jedna osoba), kroz urin, znoj, fekalije, kožne bolesti, itd. Kada se temperatura vode poveća iznad 26 ͦC, „život“ mikroorganizama postaje vrlo buran i u takvim uslovima samo jedna bakterija u roku od nekoliko sati dobije i do milijardu potomaka. Uz sve to i pH vode najčešće raste, što dodatno pogoduje razvoju mikroorganizama.

Održavanje vode u bazenu u pravilnim sanitarno-higijenskim uslovima je od velike važnosti za Vaše zdravlje i zdravlje Vaših najbližih koji će se kupati u njemu.

Usled neadekvatne dezinfekcije vode ili usled nestručnog rukovanja opremom i sredstvima za prečišćavanje bazenske vode, postoji rizik od različitih oboljenja uzrokovanih od strane patogenih mikroorganizama: virusne i bakterijske infekcije (npr.: E.Coli, Legionella pneumophila, Chlamydialis, Staphylococus aureus, enterovirusi, itd.); gljivične infekcije (npr.: Candida, atletsko stopalo, razlićita kožna oboljenja, itd.).

Niz koraka koje moramo pratiti po ispod prikazanom redosledu kod pravilnog odžavanja bazenske vode:

Prvi korak, izmeriti pH vrednost vode i dovesti u optimalno područje. 

pH vrednost bazenske vode je jedna od najznačajnijih vrednosti jer utiče na različite faktore koji su neophodni za čistoću vode. Nezavisno od toga koje se dezinfekciono sredstvo koristi, prvo što je potrebno kod tretmana vode je regulisati pH vrednost vode u granicama od 7,2 – 7,6 (optimalno je 7,4). Ovo je od izuzetne važnosti za održavanje kvaliteta vode jer je učinak dezinfekcionog sredstva (hlora) u vodi, najveći u rasponu pH vrednosti od 7,2 – 7,6.  pH vrednost nam pokazuje da li je voda: kisela, neutralna ili bazna. Ukoliko je pH vrednost niža od 7.0 voda ima kiselu reakciju, što uzrokuje koroziju metalnih delova koji se nalaze u bazenu. Ukoliko je pH vrednost iznad 7.6 voda postaje bazna, dolazi do stvaranja vodenog kamenca na površinama bazena, a pogotovo na metalnim delovima. Voda poprima mlečni izgled usled zamućenja, uništava se hidro-lipidni omotač kože, dolazi do iritacije očiju a efikasnost dezinfekcionih sredstava i kvalitet vode se znatno smanjuje.

Merenje pH vrednosti u vodi se najčešće vrši pomoću tzv. ručnih „pooltestera“ DPD metodom ili automatskim uređajima za analizu vode-fotometrima (Pooltest 7). U početku je potrebno svakodnevno kontrolisati pH vrednost u vodi. U većini slučajeva u bazenskoj vodi potrebno snižavati pH vrednost. Hemijska sredstva za regulaciju pH faktora vode Summer fun pH minus Granulat (granule u čvrstom stanju).

Drugi obavezan korak je dezinfekcija tj. hlorisanje vode.

Bez obzira na koji način ćete izvršiti dezinfekciju bazenske vode, kod prvog punjenja bazena obavezno je izvršiti tzv. šok tretman vode povećanom količinom hlora – Summer fun Chlor-Schnell Granulat.

Nakon šok hlora potrebno je održavati optimalan kvalitet vode, tj. dezinfekciju vode uz pomoć sporootapajućih triplex tableta Summer fun Combi Tabletten ili sporootapajućih hlor tableta, Langzeit Tabletten  (ubaciti u plutajući plovak ili skimer 1 ili 2 tablete u zavisnosti od zapremine bazena na 7 dana). Vrednost hlora u vodi treba da bude u opsegu od 0,3 – 0,6 mg/l, a prilikom šok tretmana 1,5 ml/l.

Treći korak je neophodan ukoliko se pojave alge u bazenu.

Alge same po sebi, osim estetike bazena, nisu izvor problema, odnosno infekcija, već one stvaraju idealne uslove za razvoj štetnih mikroorganizama koji mogu uzrokovati infekcije.

Osim ovih, po zdravlje kupača opasnih posledica, alge uzrokuju već spomenute estetske probleme – narušavaju izgled bazena. Voda postaje zamućena, a u ekstremnim slučajevima oseća se i neugodan miris. Prvi znak pojave algi u bazenu su klizave površine bazena.

Alge su najjednostavniji biljni organizmi koji se razmnožavaju uz pomoć fotosinteze, a kod optimalnih uslova (odgovarajuće temperature i hrane), bazeni postaju idealno stanište za njihov razvoj i stvaranja kolonija algi. Problem uništavanja algi u bazenima je njihova otpornost na hlor, koja se izlaganjem hloru povećava.

Zbog ovog problema razvijena su posebna hemijska sredstva koja uništavaju alge na drugačiji način od dejstva hlora – algicidi Dinolgin (tečni rastvor), koristi se jednom nedeljno.

Četvrti korak, bistrenje/flokulacija je neophodan ukoliko je voda i dalje mutna i pored svih uspešno prethodno izvršenih koraka.

Nakon uništavanja algi ili usled sitnih čestica prljavštine koja na različite načine mogu dospeti u bazensku vodu, voda može postati mutna, iako ima dovoljno hlora, a pH vrednost je optimalna. Takve mikro čestice filter ne može zadržati, te se one „probijaju“ kroz kvarcni pesak i ponovo vraćaju u bazen gde uzrokuju već spomenutu mutnoću. U takvim slučajevima, kada ima dovoljno hlora ili nekog drugog dezinfekcionog sredstva u bazenskoj vodi, a pH je u granicama od 7.0 – 7.4, u vodu se dodaje tzv. flokulant (dinofloc Ultra), odnosno sredstvo za bistrenje koje sitne čestice veže u flokule (pahulje), koje se tada zadržavaju u filteru ili se talože na dnu bazena.

Flokulant se dodaje u skimer ili prelivni kanal ali pre toga je potrebno dobro isprati filter (kod peščanog filtera), a zatim ostaviti filter u funkciji 12-24 h kontinuiranog rada. Zatim je potrebno izvršiti ponovnu filtraciju i ostaviti vodu u bazenu da miruje 6-12 h (preko noći), kako bi se preostale flokule istaložile na dnu bazena, koje se odstranjuju mehanicki (ručnim ili automatskim usisivačem).